Дунав је река која потиче из времена келта, античко име ИÑтар, латинÑко ДанубиуÑ. Дужина Дунава је 2783км. Кроз Србију пролази дужином од 588км. Ðа подручју Београда Дунав протиче у дужини од 60км, и то од Старих Бановаца до Гроцке. Земун Ñе налази на деÑној обали Дунава, 1173км – 1170км. Због чеÑтих поплава, у Земуну Ñе 1886. – 1889. године уз обалу Дунава подиже камени наÑип, који је каÑније у више наврата прошириван. Ðа обалоутврди је крајем 19. века уређено шеталиште Ñа зеленим површинама. Од када је уређен, Кеј је једно од омиљенијих шеталишта и рекреативних површина, за трчање и вожњу бициклом. Када крајем 2008. године (по завршетку изградње обалоутврде која ће потез од реÑторана „Шаран“ до ÑпортÑког клуба „Радецки“ убудуће штитити од поплава) буде уређен, овај део обале који Ñе Ñтапа Ñа Гардошем, иÑторијÑким Ñредиштем, поÑтаће магнет у туриÑтичкој понуди на нивоу града Београда.
|
Једна од шеÑнаеÑÑ‚ београдÑких ада налази Ñе на ушћу Саве у Дунав. Велико ратно оÑтрво, популарно „Лидо“, наÑтало је као Ñедиментна творевина уÑлед уÑпоравања тока Дунава и зауÑтављања пешчаних наноÑа на ушћу Саве. Од поÑтанка, у 16. веку, као мањи пешчани Ñпруд, оÑтрво је чеÑто мењало Ñвој облик. ÐŸÑ€Ð¾Ñ†ÐµÑ Ñтварања оÑтрва траје и данаÑ. Појава чеÑтог плављења ОÑтрва у знатној мери утиче на приÑуÑтво ретких фитоценоза. Вегетација је у директној вези Ñа плављењем оÑтрва и нивоом подземних вода. Ðа оÑтрву је доминантна бела врба, а очувана Ñу и велика Ñтабла црне тополе, јаÑена и глога. У многим деловима оÑтрва запажа Ñе доминација багремца који гради непроходно шибље, он Ñе крчи (чиÑти). Ðа отвореној површини бара приÑутни Ñу и ретки примерци белог локвања, који Ñу заштићена природна реткоÑÑ‚. поÑтоји и барÑка вегетација (водена Ñочивица, водена папрат). Обнављањем канала Велики Галијаш, Ñачувано је једино мреÑтилиште на оÑтрву. Тако оÑтрво предÑтавља природно плодиште (рибљи резерват). Ðа оÑтрву Ñу приÑутне и три врÑте жаба, барÑка корњача, две врÑте гуштера и две врÑте змија. ПоÑтоји идеја да Ñе наÑели и дабар који Ñе већ екÑпериментално налази на ЗаÑавици. Ðа оÑтрву је забележено и 196 врÑта птица, од којих је чак 114 заштићених. Изградњом визиторÑког центра на оÑтрву, биће завршена и поÑледња фаза уређења, којом ће оÑтрво добити нови изглед, а домаћи и Ñтрани поÑетиоци моћи ће да уживају у природном амбијенту и да чамцем обиђу цело оÑтрво.
ЛИДО – на делу Великог Ратног оÑтрва најближем Земуну, од пре Ñто година поÑтоји уређена плажа. Плажа је пешчана Ñа шумарком у позадини и у њеном Ñклопу налазе Ñе туриÑтичко-рекреативни Ñадржаји и велики информациони пано за поÑетиоце оÑтрва. ОÑтрво је заштићено 2005. године као природно добро. Укупна површина заштићеног природног добра изноÑи 211 хектара.
|